poezija

Paženi razmaženi puževi u kućicama navika, besladoledad grad

Ivan Pravdić

…

čitalice znaj

pred kraj pretprošlog vijeka

bijo je izbor za najljepšu dojku

pariza

posetilac plati kartu

i može izbliza da ždrakne

samo lice ne

crt zavesu da takne jok

ali kože dojki koje vire

da

da dodir da ih smire

da

rednu brojku izaberu

da

taktilni život glasaj

da

demokratiju pravo

talasaj um i dušu i telo veselo

da ne gušu nam srce

smelo

blesavo

…

u severnoj amazoniji

sa puno pauci i zmiji

koj primeti komšiju

s jauci i s nervoza

do šamana ga provoza

i sa timom veseljaka

do pred kraj dana

dobro se nakljukaju

čaja od lijana

i nevolja svaka

zdravstvena obolja

psihotrauma sindrom

nađu sebi kraja

kada se u kolektivnog uma

popenju

i razreše dušu

lenju

stegnog stanja

uz podršku

i razumevanja

…

hore

činjenice zbore

da uz spavanje

od sumraka do zore

aboridžinci kao klinci

u sexovima sjaje gore

pevu sliku trče zevu

otkrivaju radosti privinijenciju

a da egzistenciju u kljun ture

uberu ulove spreme

sve za četr i pol ure

bez vlasništva

posla

i medijske kulture

…

kada bejah dete malo

dorćolom u centru grada

sunce od fasada sjalo nam je

tramvaj treskao vitrine

nama igrati se stalo

pa nam tada sine

duša čistih

želja zaželesmo

bistrih oka

teroristi biti

automobil svaki

i fabrike istih

prvih nam neprijatelja uništiti

…

zašto tučeš dete

a kupuješ mu

plastične puške i metke

da nauči šta

kad se lupi ti ga još i kazniš

pretnjom mu ugrađuješ

strah paniku

past ćeš udarit ćeš se povrediti

a ti si taj nervozan i trapav

bez takta i strpljenja

da čitate pišete slikate pravite

zajedno otkrivate svetove

da učiš od deteta

barem isto koliko mu daješ

mogućnost da bude bolje od tebe

slodobnije i zrelije

otvorenije veštije

da najvrednije prenese kroz vreme

nadživi i oživi sene

iskustva predaka da posadi

novo seme drevne mudrosti

a ne da pare vija

i bez gluposti peva u plesu harmonija

…

sve što zaradiš

cenu toga pomnoži sa dva

toliko ti država uzima

onda raspoređuje

80 % vojska da ne ratuje

trula

policija da hapsi

oko 10 %

da se obrazuju deca beda

kultura nula

nemoj da platiš porez

dok ti ne znaš zašto

i ti ne kažeš kako

želiš da uložiš taj novac

ili ćeš birokratiji

prepustiti da te potkrada

da će mesto tebe bolje misliti

sigurno će pare brže slistiti

dok tobom vlada družina gadna

ti je platom toveš

što ti čini jada

da ti život zoveš

…

šta da vam kažem

da vas lažem

da vam oči

cinculiranjem mažem

kad ste paženi

razmaženi puževi

u kućicama navika

o sebi

vaša slika

daleko je od onoga što ja vidim

a ne stidim se

da u lice sjurim

istinu

što je moja obaveza

ne zezam se kada vidim

ne znam

da li da se čudim

smejem il povraćam

hvata me tuga

okrećem pogled ludi u sebe

proždirem želje

gutam bukagije

da prozrem

ko nas sve grubo

jebe

i gde je orgazam

porazno

ne vređam

jer nije sarkazam

da nam državnici

ture porez

mi ih birali

kad nas direktori

zatvore u kancelarije

mi ih radom hranili

i zakuju za stolice

i krive nam kičmu

lome volju

slobodnu

ličnu mogućnost

i treniraju poslušnost

a prate svaki korak

evidentiraju misao reč i delo

stavljaju sranja u hranu i jelo

i za njih si samo budala

broj u ličnoj karti

i dostupnost mobilnog signala

koji sjebava ptice

pčele med propolis vosak i mleč

a uskoro će te pitati

ne

vešto će nagovoriti

tvoj mozak prazni

da nećeš moći živeti

bez kamerice u aparatu

i aplikacija raznih

veruj meni

za početak

po veoma povoljnoj ceni

da bi ti onda to pomagalo

smanjeno na nivo čipa

strpali pod kožu

u glavu

u dnk

da u svakom trenu

znaju gde si

šta radiš

želiš

šta vidiš i čuješ

a ti da očekuješ kredite

zavisnosti od usluga

komunikacije i navigacije

zatim će to postati standard

za sve ljude

i ko to ne bude imao

neće ni biti čovek

ako takvim bićima

bude dozvoljeno da budu

a ti ćeš imati opciju

da uključiš automatik

za raspoloženja

za jedenja štrudlu

posao

pokrete hodanja

sedenja

pritiskanja dugmića

i disanja

opciju za siguran sex

bez emotivnog

i biološkog rizika

samo ćeš da posmatraš

a to će ti biti dosadno

tražit ćeš maštovite scenarije

dok telo troši senzacije

i učestvuje

u programiranom životu

kakva sreća

bez ikakvog napora

potrošač biti

obaveza nadziranja

i usluživanja centralnog kompjutera

ni deca ti neće ni trebati

ni smetati

jer ćeš se klonirati

i popunjavati svet

iluzijom šupljeg postojanja

takva sranja

samo su vidljiva posledica

onog kako živiš

kako se ponašaš

troškariš

i veruješ

baš u sve

što ti serviraju

možda te reči moje nerviraju

ne

da

sada udahni

duboko i lagano

izdahni i pusti bes

samo

možeš to

reč po reč

pročitaj

proskitaj šumom

razmisli svojim umom

dušom čistom samom

da l' je zdravije

pod drvetom

ili pred ekranom

…

žurne kisele stagniraju duše

smognom promajom u srcu

smrad

drug cigaret klet

kafa

masna

ljuta

faca

cifra

stres

tanga

veš

otrezni se

leš si

keš ti je smeh

iskrenost greh

davanje peh

proklet

lažeš

svakog dana

glupo

kupiš jeftino

prodaš skupo

…

kakav smrad

takav grad

besladoledad jad

očaj i glad

sad

procvale guzice

iz stolice u dnevnice

i menice

i platice

i deonice

bombonice kake

kredit vrate

s kamatom za vratom

britvom glatkom

zovu bratom

kog prevare

lažju kratkom

…

gadim se na sebe

jebe me gazda

zajebava me vazda u mozak

zabave radi

teško radim

časti mi

a častim

im ženu i đecu

vlastima mi

ma jebem im

bruku bruci

raspad sistema

blago majci

doći će

milicajci