23.9.2004.

Radmila Đurica  

Razgovor s Donom Mullanom

razgovor

Koliko vam je dugo bilo potrebno da napišete knjigu Eyewitness Bloody Sunday?

– Godinu dana.

Da li mislite da je u osamdesetima irski bend U2 dovoljno publikovao krvavu nedelju?

– Pesma Sunday Bloody Sunday svakako je popularizovala njihovo ime svuda u svetu, ali većina ljudi nije razumela šta je zapravo bila krvava nedelja. Mislim da je film, posebno ilustrovan pesmom U2, kao kredit da bi se napravila veza.

Planirate li uskoro još neku sličnu knjigu?

– Moja sledeća knjiga zove se The Dublin and Monaghan Bombings i priča je o najvećem nerešenom masovnom ubistvu u istoriji Irske Republike. 33 ljudi je umrlo od bombe koja je eksplodirala: tri u Dublinu i jedna na graničnom prelazu gradića Monaghan. Ako su Lojalisti podmetnuli bombu, ja verujem da je iza svega toga stajala britanska obaveštajna služba.

Možda neka druga knjiga drugačijeg sadržaja?

– Uredio sam nekoliko knjiga o svecima, i zaista sam uživao u njima jer su bitno drugačije. Za sada završavam knjigu o mladom oficiru Ircu koga je penzionisao irski predsednik 1969. zbog navodnog kontakta sa kriminalcima i izdajicama. Mislim da mu je sve namešteno. Knjiga će biti izdata u Engleskoj potkraj ove godine.

Rat bogatih i siromašnih

Da li ste svesni da se takve stvari svuda dešavaju u mnogo većim proporcijama?

– Naravno! Vidim da SAD pravi istu grešku sa Irakom kao što su Britanci radili sa Severnom Irskom. Kako vreme prolazi, sve se to okreće protiv njih. Isto kao i u Irskoj. Sa povlačenjem Španije i ostalih kolaboratorskih zemalja, Amerika i Velika Britanija postaju sve više politički izolovane... Blair je bio budala, a Irak će potvrditi njegov promašaj. Što se tiče SAD-a, oni su sebi stvorili noćnu moru sličnoj Severnoj Irskoj, u većim proporcijama, i sem ako UN ne priskoči u pomoć, i još važnije, civilna populacija Iraka, ostaće tamo još najmanje deset godina.

U međuvremenu, siromašni sveta zaboravljeni su i zapostavljeni, potkopavajući nekvalitet našeg političkog sistema koji samo golica maštu. Ovaj pokopavajući sistem zaista je izvor svetskog nemira. U stvari, skorašnji svetski događaji mogu dokazati kao otvorena knjiga da je, u suštini, u toku rat između bogatih i siromašnih.

Mislite li da je ovaj događaj u Severnoj Irskoj nezamisliv ali mali, poredeći ga sa sličnim događanjima u svetu, npr. sa raspadom bivše Jugoslavije?

– Krvava nedelja bila je deo nerešenih računa Britanaca kolonista u Irskoj. Ali u poredbi sa civilnim ratom u Jugoslaviji, moderan irski konflikt možda izgleda sitan. Postoje dve perspektive koje moramo sagledati. Jedna je skala i dimenzija između teritorija Severne Irske i Jugoslavije. Druga je dimenzija istorijske patnje obe države. Na primer, Irska je patila zbog nametnute gladi između 1849. i 1945., tokom koje je milion ljudi umrlo. U toku 30 godina glad je stvorila poplavu imigracije da bi tri miliona ljudi napustilo ?strvo. Godine 1842. populacija Irske iznosila je bar 8,2 miliona ljudi. Danas, totalna populacija čitavog ostrva iznosi 5,5 miliona. Mi se nikada nismo oporavili od horora i trauma ovog kataklizmičnog događaja. Ako pokušamo da poredimo, takođe je jako bitno da se setimo koliko je ljudski život vredan. Da li je u pitanju jedna nepotrebna smrt ili milion patnji za svaki individualni porodični krug ili krug prijatelja, sve je to isto.

Da li mislite da se u Irskoj isto može ponovo da se desi ili mislite da su stvari sada u Severnoj Irskoj drugačije?

– Nadam se da je drugačije. Zahvalni smo na političkom procesu koji ima sveobuhvatajući potencijal. On zahteva da obe strane budu hrabre i darežljive. Nadam se da ćemo ultimativno napredovati da bi stvorili novu Irsku koja će biti izvor nade celom svetu.

Dan kada su umrli nevini

Zašto je baš Don Mullan napisao knjigu Eyewitness Bloody Sunday?

– Bio sam svedok jednom od najvažnijih događaja u modernoj istoriji Irske. Znao sam da su bezimeni nevini demonstranti ubijeni i da su bili pothranjivani lažima britanske vojske koja je širila priču da su poginuli od bombi i sopstvenih metaka, kao i da su pucali u vojsku. Da bi sve to zapečatili, britanski zvaničnici su pod vođstvom lorda Widgeryja, koji je bio predsedavajući pravednik Engleske, ubili pravu istinu, kada su u zaključku tribunalskog reporta o krvavoj nedelji okrivili nevine demonstrante a prave krivce prikazali nevinim. Napisao sam knjigu o tome, istinu iz perspektive nevinih žrtvi.

Šta je zapravo krvava nedelja?

– Krvava nedelja je bio dan kada su umrli nevini. To je bio dan kada su mnogi mladi shvatili da britanska pravda ne postoji i odlučili su da zakon uzmu u svoje ruke. Bio je to događaj koji je rastućoj kulturi nasilja dodao bonus. Po svom efektu bio je to teroristički akt.

Zašto sada, posle toliko godina?

– Irski mirovni proces je pomogao da se stvori klima u kojoj se krvava nedelja mogla ponovo istraživati. Ipak, ne trebamo nikad zaboraviti epohalnu borbu za pravdu i istinu rođaka i preživelih krvave nedelje. Oni su, više od svih ostalih, bili pravi heroji.

Da li postoje dokumenta iz tog perioda koja su oficijalna i kakva je u to vreme bila propaganda Engleske?

– Glavni oficijelni dokument iz tog vremena je taj raport lorda Widgeryja, koji je odobrio glavni lord pravosudnih organa Engleske i Whalesa.

Šta mislite šta će čitaoci naučiti u ovoj istorijskoj priči?

– SAD može takođe postati kolevka terorizma, oni mogu stvoriti klimu koja kultiviše i ohrabruje teroriste, i to je ultimativno kamen temeljac svakog društva, ako želimo mir, pravdu i ljudska prava.

Koliko je sadržaj u ovoj knjizi vaše istraživanje, a koliko svedočanstvo?

– Knjiga je prvenstveno bazirana na svedočanstvu preživelih koje sam analizirao. Ova svedočanstva su efektivno bila ignorisana od strane engleskog lorda Widgeryja, a ipak su bila sastavljena od ključnih zaključaka koje su eventualno dovela do ponovnog otvaranja slučaja.

Kako je vaša knjiga prihvaćena od publike?

– Postala je bestseler i prepoznatljiv katalizator za ponovno otvaranje slučaja krvave nedelje. Takođe je delimično odgovorna za film koji je bio dobro ocenjen svuda u svetu.

Nada u istinu

Šta će čitaoci naučiti iz nje?

– Poverenje će trijumfovati, čak i državni aparat ne može opstati na lažima. Takođe, ova knjiga daje nadu svim ostalim žrtvama povrede ljudskih prava u svetu koji mogu sa nadom u istinu pomeriti planine.

Koliko se film podudara s vašom knjigom?

– To nije Paulov film. To je film koji je napravio tim ljudi, Iraca i Britanaca, a Paul Greengrass je bio scenarista i režiser. Paul je inspirisao svoje kolege, ali je takođe bio i deo tima. To je vrlo autentično i istinito, verni prikaz stvarnih događaja onih koji su svedočili u knjizi.

Sem što ste napisali knjigu, da li ste učestvovali u filmu?

– Ja sam bio koproducent i bio sam odgovoran za irski deo ekipe. Ono što film čini tako moćnim je što su ga pravili Britanci i Irci zajedno. Takođe sam organizovao stvaranje marša u filmu i uzeo sam ulogu popa. Bio sam konsultant i najvažnija veza između produkcije i porodica svedoka događaja iz Derryja.

Kako je po vama Britanija prihvatila knjigu?

– Glavna britanska stanica Channel 4 preuzela je moje istraživanje i uradila par prvih specijalnih emisija o krvavoj nedelji, što je igralo glavnu ulogu u procesu otvaranja toga slučaja.

A u svetu?

– Film je zaista dopreo do ostatka sveta. Ono što je bilo neverovatno je činjenica da su ljudi u samom vrhu Velike Britanije posle prihvatili činjenice, baš kao što je i rekao biskup Edward Daly.

Šta je sa ostalim Britancima koji nisu Irci?

– Većina Britanaca je verovala u laži koje im je britanska država servirala. Za mnoge Britance ovo je bio neprimećen događaj.

Da li je sada drugačije?

– Mislim da su pravdoljubivi Britanci prihvatili da se tog dana desilo nešto strašno. Pozdravljam producenta filma Marka Redheada i režisera Paula Greengrassa koji su pokazali neverovatnu hrabrost i integritet tokom snimanja ovog filma.