Rumena Bužarovska (1981.) makedonska je autorica, prevoditeljica i sveučilišna profesorica engleske književnosti. Objavila je zbirke priča Žvrljotine (2007.), Umnjak (2010.) i Moj muž (2014.), kao i studije humora u književnosti O smiješnom: teorije humora kroz prizmu priče (2010.) Prevela je na makedonski djela L. Carrolla, J. M. Coetzeeja, Trumana Capotea i drugih.
Vaska Pupinova je bila makedonska pesnikinja s objavljenih preko četrdeset zbirki poezije. Počela je da ih objavljuje nakon svoje pedesete godine. Dotad je bila nezaposlena. Umrla je 2014. godine, sa svojih 80 godina. To znači da je godišnje Vaska objavljivala više od jedne zbirke poezije. Nijedna od tih zbirki nije dobila recenziju, niti nagradu. Niko je nije zvao na pesničke susrete, već se sama pojavljivala. Niko nije znao ni da postoji, osim ako sama ne bi dolazila u neku žensku organizaciju da promoviše knjige, ili da ih besplatno deli. Stihovi za ženu, Ženski cvet, Ako me ljubiš, ljubi me celu, Treptaj srca, U tuđoj postelji samo su neki od naslova njenog brojnog opusa koji je karakterističan po svojim sapunskim metaforama i kitnjastim klišeima.
Knjižice su joj tanke, ispisane velikim slovima, nejednakim fontom, s greškama u formatiranju; stranice se lepe jedna za drugu ili otpadaju posle prvog prelistavanja. Korice su jeftine i ružne, boja se izliva jedan centimetar od linije stvarajući efekat kao da vidimo duplo. Izdavačka kuća se zvala Pupin Pres i bila je u vlasništvu Vaskinog muža. Osim Vaskinih knjiga, kao i nekoliko epova i romansi o Aleksandru Makedonskom koje je napisao jedan čovek, član makedonske dijaspore u Australiji, Pupin Pres nije objavio ništa drugo.
Kada je umro stari Pupin, ostavio je Vaski ceo imetak: ogromnu kuću u Debru Maalom, vikendicu na Matki i na Mavrovu, trosoban stan u centru. Vaska je samo stan u centru izdavala, a druge nekretnine je sama koristila. Ćerka i sin su sa svojim porodicama živeli u Skoplju i retko su je posećivali. Jedva su čekali da umre pa da razgrabe nasledstvo. Živeli su bezbrižno, odlazili i na letnje i na zimske odmore bez obzira što sebi nisu mogli da priušte takav luksuz.
Kad je Vaska umrla, porodični lešinari su se okupili na otvaranju testamenta. Decu je tri dana za redom (koliko je trebalo da se otvori testament otkako je Vaska umrla i sahranjena u posebnoj parceli pokraj muža) svrbeo levi dlan, bili su ubeđeni da će da naslede ogromne pare s kojima će moći da idu na još luksuznije odmore. I Vaskina sestra je bila prisutna na otvaranju testamenta. Prisutni su bili šokirani kada su saznali da je Vaska ceo imetak ostavila sama sebi, da se podigne ogroman spomenik u njenu čast, izrađen od mermera i bronze, s Vaskinom skulpturom i s pozlaćenim reljefom koji prikazuje njen život. Vaskin projekat je prisutnima dostavljen u formi skica i crteža koje je sastavio neki nepoznati makedonski vajar i koji je za angažman na projektu trebalo da dobije trećinu nasledstva preminule.
Vaskina deca su pokušala da tuže tetku i da ospore testament i izgradnju ogromnog mauzoleja koji je nicao munjevitom brzinom, ali se ispostavilo da su Vaska i njena sestra otkupile grobna mesta u radiusu od dvadeset metara oko njenog grobnog mesta i dobro platile porodicama davno preminulih i svežih mrtvaca. Svi njihovi napori su bili bezuspešni zbog veza koje je Vaskina sestra imala u vlasti. Sin i ćerka nisu mogli da dokažu ni da mauzolej stvarno vredi kolko i ceo njen imetak ni da je astronomski honorar koji je isplaćen vajaru bio isplaćen njemu lično u potpunosti, a ne da je otišao u džep Vaskinoj sestri i njenim ljudima.
Posle samo jednog meseca, spomenik je zasijao na skopskom groblju. Bio je visok deset metara, napravljen od mermera i izgledao je kao ogromna nadgrobna ploča poduprta s dva stuba u jonskom stilu. Na toj ploči je izrezbaren reljef po motivima života Vaske Pupinove. Prema tom reljefu, Vaska Pupinova je od svoje mladosti bila poznata i aktivna spisateljica, predavač antičke istorije, verna supruga i posvećena majka dvoje dece koja su okrenula leđa napaćenoj majci. Nesebično se borila protiv siromaštva i donirala je mnogo sredstava za decu bez roditelja. Ali na poslednjem delu reljefa je prikazano kako umire sama, nepriznata i zaboravljena. Reljef je bio pozlaćen, a ispred njega se prostirala horizontalna mermerna ploča na kojoj je bio zapaljen večni plamen. Nekoliko metara ispred tog plamena stajala je i Vaskina bronzana statua. Na njoj je Vaska izgledala trideset kilograma mršavija, sedela je prekrštenih nogu na jednoj stoličici i jedna noga joj je bila kraća od druge. Jedna ruka joj je bila usmerena na gore i pogled uperen ka nebesima.
Zbog sličnosti s vladinim projektom u izgradnji Skoplja 2014. i očiglednog angažmana autora-vajara koji je načinio mauzolej za Pupinovu i radio na gore-pomenutim projektu, kao i zbog profesionalnosti makedonskih elektronskih medija i enciklopedija, greškom je grob Pupinove počeo da se računa kao deo projekta "Skoplje 2014".
Turisti su počeli da odlaze na groblje Butel gde im je rečeno da je to spomenik poznate makedonske pesnikinje, toliko velike, da je čak važnija i od Blaža Koneskog. Reljef koji oslikava njen život smatrao se istinitim. Njena sabrana dela su se našla među izdanjem ministarstva kulture Zvezde makedonske književnosti. Prepevana su na engleski, ruski, nemački i francuski, i izlagana u bibliotečkim vitrinama širom zemlje.
Sada je Vaska Pupinova najpoznatija makedonska spisateljica i njen značajan doprinos makedonskom nacionalnom interesu i kulturi je obeležan postavljanjem njene skulpture na "Mostu umetnosti" u okviru projekta "Skoplje 2014". Time je postala prva žena-umetnica koja je zauzela mesto na ovom mostu. Sprema se predlog Filološkog fakulteta "Blaže Koneski" da se isti preimenuje i da nosi njeno ime. Neka joj je večna slava.
S makedonskog prevela Branislava Tomić.