Od danas do danas

u prometa

danas me dida odveja tamo di radi

i tamo je bila teta

i svi su pušili cigarete

i onda smo otišli

pokaza mi je i autobuse

1987.

na čijovo

danas smo išli na čijovo

upalili smo naš stojadina

mama je spremila hrane i kolu

i sestra je sila do mene

i bilo nam je ljepo na plaži

i bilo je sunce i more

i jeli smo lazanje

i onda smo se slikali

a navečer idemo u trogir 

1988.

ajrodrom

danas me tata vodija na ajrodrom

i imali smo tokivoki

i onda smo pričali

i pogledali kabinu od avijona

i išli kuči i bilo je ljepo

1988.

iz čapljine

danas smo se vratili iz čapljine

dovukli smo masu povrča voča

i bilog zeca koji ide na balkon

dida je vozia renola od oca

i pokaza mi je svoje selo grabovine

i tamo sam jaha na magarcu i vuka ga za uši

vidili smo i rijeku upozna sam rođaka jozu

a on lipo crta i nacrta mi je zagora i čiku

i da mi je taj papir

onda smo išli vatat gušte

posli smo jeli pogače i gledali golube u kavezu

ovdi ima puno životinja i ljepo je

bili mi se zec sviđa i ne bi volija

da ga skuvaju dida kaže da neče

a ja mu virujem jozu smo pozvali da dođe do nas

i reka je da oče i jedva čekam   

1989.

dobija alfa

danas se tata vratija iz njemačke

i donija mi je velikog debelog alfa

i onda je priča kako je bilo tamo

a tu je bila i mater

i ja sam lega između njih i štipali su me

onda je mater otišla pravit doručak

a ja i tata smo gledali top listu nadrealistu

i posli toga sam šeta njemu po leđima

jer je reka da ga bole        

1990.

otelo kazetu

danas su mi oteli kazetu od bora čorbe

tamo di govori sjedi mara na kamičku

u potoku oprala je noge i ja sam poludia

iako sve znan napamet

i ono o cjevovodu ispod šahta plovi moja

braun jahta i zajebali rusi klimu i još sve to

ali mater kaže da su to prostote i da ne da

onda sam se ljutia cili dan  

1990.

refarendum

danas su svi išli na refarendum

i svi su glasali za

otac je reka biče nam bolje ubuduče

i da beograd više neče krast od nas

samo je dida bia nešto ka u sumlji

i reka je nisam siguran pogledaj im face

i spominja je nekog udbaša da kako to on

može bit za hrvate ako ih je proganja

a onda je otac reka stari pusti to i donesi

vina malo da popijemo

i dida je donia vino a onda je mene posla u trafiku

da mu kupim jedan pak stoše        

1990.

šta nam je mile govoria

danas smo vidili starog milu na zidiču

ima je ka i uvik pivu i konjak do sebe

on kaže da je to žesta s potkopavanjem

i da je sad zima pa se triba malo ugrijat

onda smo malo pričali s njime

pita nas je da li mi mrzimo onu bagru

ja san reka koju bagru on govori pa srbe bogati

reka san mu da ne znan on me pita kako to

i da su srbi cigani i da ako me opet to pita

moran mu reč mrzim i oči bi im iskopa

bia je pijan i bazdia je pa smo otišli ča od njega

bacit partiju na franje i posli na balun     

1990.

pa je vukovar

danas smo svi gledali kako je pa vukovar

meni je to bilo koma šta će bit s tim ljudima

otac je reka da če ih sve pobit jer su bili hrabri

mater je plakala da kako to mogu radit dici

i da jesu li oni uopče ljudi

ja san onda reka da nisu i da su živine

i da bi in svima tribalo rizat grkljane

sestra je rekla ne govori tako

ja san joj reka ti ne pizdi i zašto stariji

mogu govorit da srbe triba klat a dica ne mogu

otac je reka nije važno je li srbin ili hrvat

nego samo jesi li čovik ili nisi i mater se složila

i rekla mi nemoj tako govorit to neki loši ljudi pričaju

onda mi je dida reka ajde vrime je za spavat

i reka je da je sve ono na teve več vidia i doživia     

1991.

opet rata

danas smo se opet igrali rata

bilo je jebeno skoro su me uvatili

trča sam ka sivonja i preskočia ogradu od elektre

jer su ovi iz parka zajebani i oni

rižu ti četri ce u žile kad te uvate

posli san se vratija da ih opet tučemo kamenjem

a oni su bacali neonke na nas

i jadnom su robi razrizali nogu i mora je ič doma

a od neonke rana sporo raste i biče mu gadno s tim

ja sam dobia kamen u glavu ali otrpija

i kažu mi da san dobar jer iman tvrdu glavuđu

i ja se super osječam kad me tako pohvale

najmlađi sam od njih i tek mi je sedam godina

onda smo svi morali bižat jer su došli odrasli

i tražili su ko je razlupa stakla na zelenon moskviču

ja i andro smo zajedno bižali doma

i vidili da je neko stuka trafiku i da se krade

onda smo i mi otišli nešto krasti

ali nismo imali sriče ostale su samo križaljke

doša san doma i mater je popizdila

rekla je da di se ja to skitam i na šta ličim

i da če poludit jer me ne može kontrolirat

onda je otac reka da je nervozna jer su je škartali iz dalme

ali su i njega isto tako škartali iz avijogeneksa

i sada traži posal u sjevernoj luci

i dotad dobivaju neku siču od biroa

a stari još čeka i na poziv za mobiliziranje

i on ima bolesnu jetru i ne može trčat po ratištu

i niko od njegovih prijatelja ga ne želi zaposlit       

1991.

pririzani vratovi

danas je bia prvi dan u školi

i bilo mi je dosadno

s nikim se nisam složia osim s onima iz kvarta

i onda su me pokupili doma

spremila je mater večeru upalila teve

i na dnevniku smo gledali

neke ljude pririzanih vratova

i rekli su pozdrav hrvatskim braniteljima

ma gdje god bili                   

1991.

domači

danas san mora pisat prvi domači

otac je pokuša da rješimo čitanku ali nije išlo

i reka mi je da san glup i da ništa ne razumin

on inače ne govori tako ovo mi je čudno

došla je mater i bilo je još gore

počela se derat i živčanit

ja sam počea cvilit da me se pusti na miru

i pustilo me posli je opalila uzbuna

nabrzinu smo se spremili i bilo mi je drago

šta su svi zaboravili jebeni domači  

1991.

redukcija

danas je opet bila redukcija

počea san tulit jer su mi se gledale serije

a bila je i repriza od sleđ hamera

navečer je došla struja

sestra je ranije došla izvanka da gledamo kečere

i ja san poludija jer su me strpali spavat

taman kad je andrtejker triba rasturit hulka

i lega sam sav u govnima ljut na sve  

1991.

nova godina

danas se slavila nova godina

došle su tetke i rođaci i ujac je doša

gledali smo teve i oni su pili bakarsku vodicu

ja san počea baljezgat jer san se preždera grijota

nisu mi dali da idem na balkon jer je gruvalo

pucalo se iz pištolja i pušaka a ujac mi je reka

da je ono u daljini zolja grunila

stari je reka da je ovo ka bejrut

a ja nemam pojma šta je bejrut

ujac je danas specialno pušten s zadarskog ratišta

i reka mi je da če mi pokazat kako se rasklapa

tanđara nije ništa teško

mater se brinila šta je sestra išla na doček

rekla je da ima puno budala na ulici

onda je ujac mora ič ča i da mi je tisuču dinara

mater ga je ispratila i rekla mu pamet u glavu

tetka i njeni su isto otišli otac iša leč

mene je dida zavuka pod deku bazdia po gemištu

reka mi laku noč ja sam reka dobro

onda me poljubia i kaza ti si moj čovik je li tako

ja sam reka jesam i počea tonit u san

cilu su noč grmili rafali i pisme

i sanja san da to ja pivam i pucam           

1992.

U skloništu

Meni je u skloništu baš zakon.

svi se skupimo i pokrivamo dekama.

I slušamo bože čuvaj hrvacku

i hrvatine i moju domovinu.

I stop d vor in kroejša.

Onda igramo na franje

ili na karte ili na mali balun.

Posli toga nas stariji uče

da jebemo srbima četničku mater

matere spremaju stvari kad se oglasi uzbuna

i babe viču na nas da pravimo nered.

Posli mi je ža jer se svi prike

opet razbiže po stanovima

i onda samo čekam ka če opet sirene

jer su stalno neke usrane vjesti na teve

i dosadno mi je jer nas ne puštaju na ulicu.       

1992.

Selidba

Danas su naši susjedi morali iseliti.

Mater je pričala sestri da to nije u redu

tako terorzirati ljude u pola noči

tirat ih da pivaju Juru i Bobana

i nakraju ih puškama istirat iz stana.

Mater kaže da takve stvari hrabri gardisti ne čine

i da su to neki pijanci s puškama napravili.

Onda je uzela slike i pokazala mi jednu

kada mi je bilo pet. Tu su sinovi potiranih ljudi.

Oni su baš do mene smiju se i piju kolu.

Poklonili su mi balun bubamaru i kolač

šta ga je za mene ispekla njihova mater.

Moja mater je tužna dok gledamo tu sliku

govori da se dobrim ljudima uvik dese pizdarije.

Ja san njoj reka da kako to srbi mogu bit dobri

oni su zlo i pivaju da če nas izist.

Onda se mater izderala na mene

da ja ništa ne razumin i da iden leč

i ja san bia u kurcu i tužan.            

1992.

Priznalo nas

Danas nas je cili svit prizna da smo država.

Najviše se pucalo od svih dana dosad

onom liku s trečeg kata se metak zabia u rolete.

U neslanovcu su palili iz zolja put dujmovače

cipali su rafali iz večine balkona

i gleda san s prozora kako ljudi u autima

drže uvis boce i zastave kako šlajfaju

i pivaju ustani bane ili korak ide za korakom

i spustila se gusta magla

onda mi je mater rekla biš ča s prozora

da te nešto ne zdimi i otiša sam u kužinu

i tu smo onda izili neko voče datulja

jer sad otac je počea radit u sjevernoj luci

i donia nam je toga kaže da je iz afrike       

1992.

Civilna zaštita

Danas je izbila velika barufa

oko stražarenja i nešto za civilnu zaštitu.

Cila je zgrada grmila.

Pokuša sam razumit o čemu se radi ali je teško.

Pričaju da su se neko dvoje povatali na ulazu portuna

i nalili viskija. I onda je doša neki čovik

i reka je da je sramota šta se drpaju

a tribali bi stražarit. Oni su potegli čovika

bocom Đeka Danijelsa u glavu i poslali ga

u tri pizde materine. Onda je doša sin tog čovika

a on je u gardi i pritia je da če ih ubit.

Toliko sam ja svatia o tome.

A oni su doli sazvali sastanak kučnog savjeta

i nešto se deru.         

1992.

Sarajevska dica

Danas smo ja i sestra zajedno plakali.

Jer smo gledali neku emisiju o dici u Sarajevu.

Bilo je puno krvi i puno tužnih stvari

a to nije onako ka u filmu jer u filmu

znaš da je sve namišteno. Neki je čovik plaka

i govoria da bi volia pit kavu s čovikom

koji može ubit dite. Ja ga nisam razumia.

Jer da iman dite ubia bi onoga ko bi ubia dite

ali neman dice jer san i ja dite i imam osam godina.

Sestra je razumila šta je čovik tia reč i rekla je

Bosanci su baš ljudi ali mi nije ništa objasnila.

Ja san reka da su srbi govna šta ubijaju malu dicu

sestra je rekla da je svako ko ubija malu dicu govno

i onda mi je donila hokejašku palicu i rekla

ovo nam je tata donia iz Sarajeva kad je bila olimpijada

i kad si se ti rodia. Onda san ja tu palicu stavia na sigurno

spremija je u kesu da ne izgori jer sam vidia na teve

da sve šta je sarajevsko gori.   

1992.

U grad po patike

Danas smo ja i mater išli u grad

meni kupit nove patike i sestri boršu

i prošli smo pored jednog dučana di je pisalo

zabranjeno srbima i pasima.

Bilo mi je čudno za pase a mater je rekla

da san ja još malen da bi to razumia

i da joj sve to liči na neke izloge u Minhenu

mrmljala je nešto i o nekoj noči kristala

ali ja van kurca ne razumin šta to znači

i tribalo bi sve srbe poklat jer nas granatiraju.   

1992.

Cro army

Danas sam skupia sve slije za Cro Army

i posla maskirne omote onima gori u Zagreb.

Mater je poludila jer se puno trošilo na čokoladice

i da če mi zubi otič od toga. Dida i ja smo gledali

album bia san ponosan a dida je još reka

da jedva čeka da završi cilo ovo sranje i da mi dica

onda počnemo kupit slije od nogometaša.

Ne razumin zašto ne bi imali slije od gardista

jer nas oni brane i da njih nema onda bi morali

plesat srpsko kolo na rivi.

Dida se nasmija i upalia je radijo

slušali smo subotnje želje i svi su naručivali

Topsonove čavoglave i hrvatine od Đuke Čajiča            

1992.

Radna akcija

Danas je bila velika radna akcija.

Skupili su nam se svi starci iz kvarta

punili vriče od pijeska i stavljali na prozore podruma.

Pričali su kako če cipat na nas iz migova

i da če bit sirene i da čemo morat bižat.

Mi dica smo im pomagali punit vriče

ali smo se više zajebavali i prosipali

pa su nas potirali da idemo igrat na balun.

I rekli su nan da ne idemo put Desa

jer da je tu neki srbin sa snajperom koji ima

ono crveno svitlo. Ipak smo otišli tamo

i pričali cilim puten kako bi tribalo tog četnika

nabit na ražanj i pojist a srbi su valda ukusni

jer je stari Mile reka da šta je živina prljavija to je

meso ukusnije. A svi su srbi prljavi i cigani i

tako svi govore. Prošli smo sve do Desa i nikoga

nije pogodilo. I neko je reka da smo imali sriče.

Kad smo se vratili akcija je bila finito

starci su sidili na vričama pili pivu i govorili

kako su došla neka zajebana vrimena.       

1992.

Azrina kazeta

Danas mi se uništila moja kazeta od Azre.

Sluša san je po cile dane i krvavu Meri

i kurvine sinove i Igi Popa

a sestra mi se smijala da kako ja to mogu

razumit njihove tekstove i da zašto ih volim.

Nisam ja ništa razumija ali mi je muzika bila zakon

i kad sam je sluša bia sam u nekom svom svitu.

Cilo prošlo lito san je primotava na Čiovu

niko me nije moga odvojit od žutog vokmena

šta ga je stari donia iz zračne luke i šta ga je

ujac jednom popravija jer je on majstor za eletriku

i radi u Končara. Tili su mi dat neku drugu kazetu

ali ja neču ništa od sestrinog ona po cile dane

sluša radio diđej iz Milana. I izlazi u Ap en dauna

na šta mater ludi jer kaže da če je tu raznit bombon.

Kazeta mi se uništila otišla je cila traka u kurac

i više ne mogu vidit one slike kad bi sluša fazane.

I baš sam sad cili u govnima zbog toga.    

1992.

Na trogirsku rivu

Danas smo ja i stari šetali po trogirskoj rivi.

Meni je čudno jer nema ništa turista

a stari kaže da se boje rata i to mi ne ide u glavu

jer je sad doša umprofor koji ima dobre plače

i kurva se po okolici i troši pare.

A oni nas i štite od srbočetničke agresije.

Tužno je ovako bez turista jer su oni veseli i smiju se

i svi imaju fotoaparate i govore na svojim jezicima

kako je ovi grad lip. Bili smo na pjaci

stari je popia kavu a ja orelu i onda smo upalili Renola

i otišli doma. Onda smo prošli pored zračne luke

i tata je reka da mu je ovdi brzo prošlo 20 godina

i da vrime inače brzo prolazi i pita me je li se sičam

kako me odveo do pilota da mi pokaže kabinu

i kako smo pričali na toki voki. Reka san sičam se

i zašto više tu ne možeš radit a on mi je reka

da je to bila srpska firma i da se dosta pokralo

i da su mu neki ljudi tili namistit da je to on napravia

a ja san ga pita zašto nisi ti ukra i on je reka

da bi moga mirno spavat i da ne valja krast i

da nije takav čovik. Onda smo došli doma i gledali

finale između Marseja i Milana.                

1992.

Podrum

Danas smo išli vatat pacova u podrum.

I gledat šta sve ljudi drže tamo

ali tamo su več bili neki likovi šta su se boli

a kažu da to znači špricaju se ili fiksaju.

I potirali su nas da idemo ča jer imaju posla.

Pita san babu kad san doša doma da zašto su oni tu

ona je rekla ne znam sine nije toga prije bilo

i nemoj opet ič doli da se ne bi uboa na iglu.

a meni je bilo u kurcu da ne mogu ič u podrum

jer smo tamo prošli put zatukli pacova

i ima je ogromne zube i reža je na nas

skaka u vis po po metra i onda smo ga zalipili

matunom u glavu i izgleda je iskeženo.         

1992.

Pijanica

Danas su Nikolu prozvali pijanica.

Prvo smo igrali na balun i posli išli skupljat rolete

i stine i kabele da se imamo š čim tuč.

A onda je Nikola naša bocu pive do pola pune

popia je sve a to je biče neko bacia s balkona

i sve je to satra na eks i prozvali smo ga pijanica.

A posli smo se išli cipat s onima iz bilih zgrada

i potirali smo ih sve do Nebića

ali su nas onda zasuli stinama i puntali par nas u glavu

nisan ništa fasova ali svejedno je bilo jebeno

razbili smo i par stakala na autima

a sad ćemo ič u napuštenog fiću i puštat ga s nizbrdice

da se zabija u zid šteta šta nema motora

jer je Andru otac naučia vozit i mogli bi onda

napravit tenk od tog fiče.           

1992.

Susid je doša doma

Danas se susid vratia s terena.

Čua san mater i susidu kako pričaju

da se on počea nekako čudno ponašat

i da ne želi ič vanka i da mu je samo do tevea.

Mater je rekla normalno je to svašta je vidia

i susida je rekla je u pravu si priča je da su mu priku

pogodili na njegove oči i da ga je to streslo cilog.

Mater je njoj kazala samo pomalo proče to

triba malo vrimena da čovik dođe sebi

a susida je rekla normalna stvar ma biče sve okej.       

1992.

Baba u nevolji

Danas se mater ljutila na babu

da kako to ona može imat dva predsjednika

i Aliju i Franju i da govori gluposti.

Baba je buljila u kalendar i pokušala odgovoriti

da je rođena u Bosni a tu je Alija

i da živi u Hrvatskoj a tu je Franjo.

Onda je stari spomenia Herceg-Bosnu i Matu Bobana

i baba se jadna sva pogubila.

Mater više nije bila ljuta, otac i sestra su se smijali

pa sam se i ja pridružio. Čak se i baba smijala

samoj sebi i onda je rekla :

Jebi politiku. Lidija sine de mi skuvaj kafu.  

1993.

Ranilo Matu

Danas se baš nešto loše dogodilo.

Prika Mate se igra s metcima

i zamisli esplodiralo.

Onda su ga odveli u bolnicu

i njegov je stari ovako reka

da nije to ništa i neka se čeliči

i da je i on izgubia dva prsta

jer mu ih je mina odnila na selu

iz onog prošlog rata.        

1993.

Kod privatnika

Danas se mater vratila s Brača.

Dobila je novi posal i svaki dan putuje trajektom

nervozna je ka se vrati i ispižđuje na sve.

Kaže sestri da privatniku ne možeš reč ne

i da te tu izrabljuju i da je to neljucki

a još je i stari na terenu pa je i to zajebaje

Onda pizdi na svaku malu glupost kad dolipi doma

tipa da kako si to namistia krevet i nisi opra ruke

govori kad je ljuta da če nas zaklat ka tiče i bacit

priko balkona. Ona to nikad prije nije govorila.

Sad se stalno samo deremo jedni na druge

ja na sestru sestra na mene

a mater na svih nas.

Oca puste tu i tamo s terena

i onda joj je reka neka se smiri i da me ne lupa po glavi.

Dida i baba su otišli na Čiovo

pa ne moraju sve to slušat.     

1993.

Nova učenica

Danas smo dobili novu učenicu u razredu.

Ona je izbjeglica iz Bugojno a ja ne znam

gdje je to? Valjda u Bosni?

Učiteljica nam je rekla da joj budemo dobri

jer da je ona dosta šokirana.

Onda je ona došla rekla ja se zovem Martina

i bila je garavija od svih naših ženskih skupa.

Pričali smo joj nešto a ona je mučala.

Smijala se nekako tužno.

Mi smo je pokušali razveseliti :

Stali smo snifat karbofix i govorit pizdarije

počeli smo mi muški pišat po pitarima

i ispišali smo spužvu da je učiteljica tako uzme

i upisali smo novog učenika Šimu Punjetu u imenik.

Ženske su joj poklonile neke olovke i pernicu

i parilo mi se ka da se malo trgla.

S njima se dobro slagala pa je počela i malo pričat.

Svejedno, meni se ona nije svidila ka ženska

meni je napeta Marija i dvaput san je pratia doma

i reka joj da bi je jeba onako za zajebanciju

a onda je ona mene odjebala i rekla neču s tobom.     

1993.

Šverceri

Danas sam poludia na mater.

Tirala me da idemo na misu i to kod onog lopova don Ivana

šta je kra robu od Caritasa i onda su on i onaj čupavi dučanđija

dilili fifti-fifti. Otiša je i stari s nama jer je to radi mira u obitelji.

Mater mi je dala deset kuna da ubacim za lemozinu

a ja sam uzea pet iz tuljca ka kusur da imam za slije.

Onda me počelo nešto češat, stari me sprda da je to božji znak

i bilo mi je bolje na „Blagoslovio vas svemoguči Bog“

a meni je čudan taj Bog koji dopušta don Ivanu da se

penje na oltar i govori o njemu. Al nema boljih ljudi od njega

i kako to jedan svečenik može bit švercer?

Mater je poludila šta tako govorim otac nije ali mi je reka

da to ni slučajno ne govorim vanka

jer da bi me još neko moga i pribit zbog takvih riči.

Ali jebemu mater čovik je kra iz Caritasa

a ta je hrana mogla otič za onu dicu izbjeglice iz Bosne

a don Ivan i smrdljivi čupavac su zakinili.

I zašto su stariji takve pizde šta se plaše istine?  

1993.

Dnevnik

Danas smo svi skupa gledali dnevnik.

Bila su samo tri titla :

Zračna uzbuna Vinkovci, Našice i Babina greda

a meni je smišno to ime Babina greda i sta san se keserit.

Onda se pojavia neki čovik i reka je

da ako vlada ne uspije to znači da vlada nije uspjela

i na to su se stari i sestra zagušili od smijanja.

Baba je pokušavala svatit rečenicu a mater je pravila

sarme za sutra. Posli se pojavio i Franjo Tuđman

i stari je primjetia nešto s njegovim cvikama

da na refarendumu je ima one plastične ka didine

a da su sad zlatne i da se sve u njega pozlatilo.

Ja ne volim gledat u Franju jer ima zle oči i ružno gleda.

Onda mi je sestra opalila čvoku i rekla idi pisat domači

otiša sam i odjeba matišu. Uzea sam onu Erotiku

sa slikom Roka Sifredija i Čičoline

za koju Bobo kaže da se prčila s konjem.                                                  1993.

Popizditis

Danas sam popizdia na učiteljicu i baš sam bia ljut.

Trudia sam se puno oko one slike svetog Nikole

a ona mi je rekla da mu brada liči na četničku.

A kako to sveti Nikola može bit četnik, mater joj njenu!

I šta tu ona ima srat, prije par miseci

kad smo svi skupljali vunu i sapune za gardu

ona je sebi sve pograbila i još je tražila da donosimo sviče

jer su sad redukcije. I isplela je sebi đempere od one vune

svi smo skužili niti od klupka koje je svako za sebe donia

i kako to ona može pizdit sad za svetog Nikolu?

Ukrala je ono šta je tribalo ič za naše gardiste

a to je baš četnički, mater joj nabijem!                                                         1993.

Rodice iz BIH

Danas sam prvi put vidia rodice iz Bosne.

Njih dvi su izbjeglice iz Vareša (odakle je baba)

i sad bi tribale ič za Nizozemsku.

Njihovi starci i moji su sidili u kužini,

pili su Juru, pušili Kolumbo i pričali o ratu.

Ja i rodice smo se išli igrat u sobu na rata i pucanja.

Ja sam bia HVO, Marina armija BIH a mala Dragana

bila je bosanski srbin. Bilo nam je lipo, onda je doša otac

i reka da je vrime za poč. Svi smo se izljubili i ispratili ih

na splitski kolodvor. Otac je u autu govoria da je sjebano

to šta im je Franjo učinia, a njihov otac Leo je sidia do mene,

stalno je lupa desnom nogom i puno je pušia.

On je reka u pravu si Jozo ali jebiga, onda smo jedni drugima

rekli doviđenja. I oni su otišli na bus za Zetermer ili nešto tako.               1993.

Novi prijatelj Tomica

Danas sam upozna novog prijatelja.

On se zove Tomica, otac mu je u HOSa

i upa je u stan onog pukovnika iz JNA

šta je ima onaj vojni gumenjak na kojem se liti

sunčala ona zakon ženska. Ništa više od toga.

Ništa od njih, ali tu je Tomica

išli smo obilazit napuštene kuče,

bacali smo petarde i gađali mačke stinama

i čini mi se da je on okej tip.

Dogovorili smo se za balun sutra

i da ga upoznam s ostalom ekipom.              

1993.

Otac je došao s terena

Danas je otac došao s terena.

Pričao mi je kako mu je gori na Svilaji

i da je Grljevac jedno malo misto i da nije još

vidia ni jednog četnika. Dao mi je paket

čokolade za kuvanje, jedan sok i žvake

a to mu je iz paketa šta daju vojnicima gori.

Ja sam obuka njegov vojni šinjel i paradira malo.

Onda su mi se on, mater i sestra smijali.

Posli je još priča kako gori svi piju pelinkovca

samo on i jedan visoki Sinjanin ne piju i da ih zato

svi zajebaju. On je reka ja sam obiteljski čovik

i gade mi se ta sranja ali jebiga takvo je vrime.

Onda je reka da mora ič i da ga neki ljudi čekaju

isprid portuna. I otiša je.

Mater je puno plakala i sestra je bila s njom,

ja ne volim da se plače pa sam iša žvakat žvake

i onda je baba došla i rekla ne veži tugu za srce

a ja nisam bia tužan i baba je rekla bravo sine tako treba.    

1993.

Umra je dida

Danas je umra dida.

Doša sam doma i reka : dobio sam 4 iz prirode i društva,

mater je plakala i rekla Vinko umra je dida

i vidi, zapalili smo lumin za njegovu dušu.

Ja sam vidia na filmovima da u tim prilikama

muški ne smiju plakat i nisam plaka.

Onda su neki ljudi na telefon govorili moje saučešće

otac je dobia dopust s terena i reka mi di si ti šta ima

i da ljudi umiru i da je to prirodna stvar.

Reka je još da je dida bia dobar čovik i da to triba u srce

stavit. I da je to bolje nego da se pizdi oko grobova i plača mise.

Mater je bila uz babu, one su plakale i sestra je plakala s njima.

Samo ja i otac nismo. On mi je da par čahura šta je donia od gori.

I cili je dan proša tako čemerno i tužno.

I onda su me stavili leč i vrtile su mi se slike po glavi :

kako me dida umisto na igralište odvodia šoferima u birtiju kod Karme,

kako sam ga mora poljubit kad bi se obrija,

kako je pisa datume na zid kad bi ga doša posjetit na Čiovo,

kako ga je izgriza rak i kako sam ga moga dič s babom bez muke,

kako su mu minjali katetere i kako je dobia čireve od ležanja,

kako ga je noču bolilo ali nije vika da nas ne probudi,

kako je otac priča susidi da su mu zaklali oca u Čapljini na oči,

i da je onda s 15 godina mora kopat rovove u Mostaru,

kako je bia šofer i pokaziva mi buseve iznutra,

i kako me zva da sam ja njegov čovik,

i kako je baba pričala da su se upoznali u Varešu

i kako je bia prema meni najbolji od svih njih.

Onda sam se pokria jastukom da me niko ne čuje

i počea sam cmizdrit ka ljuta godina, njega više nema niti če ga biti.

Onda sam se diga iz kreveta i svako me podsječa na njega

čak i Delboj iz Mučaka našto je sestra poludila i rekla glup si.

A ja sam otiša uzet onu sliku iz albuma di je dida sa Ševroletom,

dar američke ambasade SR BIH.

I reka sam : Ova je moja, ne dam!

Onda su dolazili ljudi na žalovanje,

doša je i didin prijatelj šta me dovea kuči kad se dida previše napia

gemišta u onoj birtiji kod Karme. I taj je čovik reka da če dida

svi u Prometa pamtit ka dobrog čovika jer se nikad nije svađa

i volia je popit i bia je za društvo.          

1994.

Mučenje beštija

Danas smo išli mučit beštije.

To mi se gadi ali se mora jer če mi reč da sam pizda.

Prvo smo uvatili mačku i njene mačiće u podrumu.

Onda je Jure jednog po jednog mačića tuka o zid

i smrska im glave tako. Mački smo zabili Megu u šupak,

potpalili i onda gledali kako se vrti mahnito i kako ciči.

Nakon toga smo joj stukli glavu ogromnim bovanom.

Posli smo išli vatat gušte i vadili smo im drobove sa šibicama

i baš je baza kako rep pleše kad ga otkineš, to nisam prije vidia.

Odnekud je dolutao i Sandrin pekinezer,

njega smo vitlali za uzicu kao laso i izvadili mu oči s turpijom.

Da se ne muči, pukli smo ga macom u glavu, a nju smo našli u podrumu.

Nakon toga smo išli u Dujmovaču provaljivat u vagone i krast lijekove

kojima je isteka rok trajanja. Uvatili smo goluba i našpricali ga nekim čudima.

Krepa je za pet minuti. Onda je doša neki čovik i sta se derat na nas

da jesmo li mi normalni i ko nas je odgojia tako.

Vi ste buduči koljači gamadi i zapamtite šta sam reka.

Zasuli smo ga stinama i bacili šipku na njega

i poslli raspravljali ko bi od nas moga zaklat čovika

a to valjda nije teže od mačke ili vola na selu,

a mene ako se pita krava ima umiljate oči za razliku od čovika

i čini mi se da bi rađe moga čovika zaklat nego tele.

Onda je Jure reka zamisli da sad imamo svezanog četnika ovdi

i svi smo upadali jedan drugome u rič šta bi mu sve radili.        

1994.

Do prababe

Danas smo išli posjetit prababu u Katune.

Opet je govorila da sve Srbe triba na otok zatvorit

i bacat im hranu iz zraka. Rekla je Brač,

ali njoj je svaki otok Brač jer ne zna za druge.

Onda sam se iša igrat s pasom, zove se Čiko

i otac mi je reka da operem ruke jer ču se ošugavit.

Prababa mi je šapnila da ga ne slušam

jer je on prljavi Musliman. Ja njoj kažem nisu baba

svi koji su rođeni u Bosni muslimani. Ona kaže pusti to,

znam ja. I onda je držala krunicu u ruci, stezala ju

i govorila da joj je još samo doživit da se Tonari

posere na grob. Jer njih dvi ne mogu jedna s drugom

od davnih dana i dabogda crkla.

Onda me šokirala kako ima dobro pamčenje

(njoj je devedeset i jedna) rekla je sičam se

imala sam tri godine i tad mi je doša stric i poklonia mi

cipelice koje je kupia na sajmu u Zadvarju. 

1994.

Stari je razvojačen

Danas je baš ludilo od dana!

Otac se živ i zdrav vratia iz Oluje

i donio mi srpsku beretku, smeđa je i piše

Sao krajina i još nešto na ćirilici šta ne razumin.

Čim počne škola nosim je tamo –

neka svi pozelene od zavisnosti!

Nešto me ipak razljutilo kod njega.

Mislio sam da če mi donijeti papovku,

tandžaru ili bar pištolj.

Da dobijem kalaša to bi bia vrhunac,

ali se tome ionako nisam nadao.

On mi je samo dao redenik od svoje Ciganke,

pitao sam ga je li zaklao kojeg četnika,

mislio sam da u vojnom rusaku ima ogrlicu ljudskih ušiju

jer su tako nekidan prikazivali na američkom filmu.

Otac je rekao da nikoga nije ubio, pucalo se to jest

i jedna granata je njega i još jednog drugara skoro digla.

Kaže da je brdo bilo manje sigurno bi ih sjebalo sve.

Rekao je da ih nije puno stradalo u borbi, nešto više od mina

jer su neki išli pijani u minska polja. I da se puno kralo nakon

šta su upali u Vrliku i da su došli neki tipovi iz Hercegovine

u odijelima da odaberu za sebe džip iz srpskog vojnog skladišta.

I da mu je onda prijatelj Sinjanin reka za koga smo se mi to Jozo borili

i da su bili u kurcu šta se krade a njih dva ne mogu ništa.

Onda je stari skinuo uniformu, popio bijelu kavu

i otišao s materom na našu plažu da se kupaju.          

1995.

Nije nas drukalo

Danas smo išli krast u Vojnu štampariju,

a to se može jer ona više nije vojna.

Išli smo ja, Jopa i Kurjak,

uspentrali se uz rešetke i upali u kancelariju.

U njoj sigurno već dugo nitko ne radi, sve je puno

prašine i starih papira, i ima jedno kuvalo za kavu.

Zgrabili smo dva kompjutera i telefaks,

pažljivo sve to iznijeli da se ne razbije

a na izlazu nas je vidila noćna čuvarica Vera

i onaj njen jebeni vučjak. Sve smo spremili na sigurno

i dogovorili se da ćemo robu pokušati nekome uvalit

na poljudski sajam auta. Još smo imali i neke ratkape

šta smo ih otprije poskidali po kvartu.

Desia se posli zajeb. Kurjaku je došla pandurija na vrata,

čuvarica je rekla on je taj i mora je reč di je roba.

Sad imamo samo ratkape a Kurjaku svaka čast jer je prika

i nije nas druka.        

1995.

Naučio sam pucati

Danas me ujac išao naučit pucat.

Išli smo sve do kanjona Cetine,

ponili staru rusku lovačku pušku od dide

i patrone za tuč vepra.

Onda mi je ujac reka da čvrsto stegnem na rame,

otkočim i da se ne bojim opalit.

Učinia sam kako mi je reka ali me ipak strefilo.

Rame mi je bridilo i bilo je crveno kad sam pogleda.

Iduči put je več bilo bolje i skinia sam sačmom

par poskoka šta su plesali u polju.

Svidila mi se ta šema da možeš ubijat na daljinu.

Sad će ovi moji iz razreda srat da i oni to znaju

i da su tukli na svojim selima iz šarca i škorpiona,

ali im ne virujem ništa. Opalia sam zadnji metak

u staru Obodin mašinu na otpadu i onda me ujac

vodia na kolu u Šestanovac.

1995.

Na priredbu

Danas smo išli na Marjan gledat prvomajsku priredbu.

Sve je vrvilo od penzionera šta su se tukli oko fažola

i podsjetilo me na prasce kad žderu iz korita

a znam kako svinje to rade jer ih dida ima u Katunima.

Gleda sam i kako ih udaraju macama po glavi, zimi,

da meso bude mekanije, i kako skviče i kako im ide iz vrata

a onda to neko kupi u posudu.

Posli je Cool Boy piva kako su Splićanke najlipše žene,

ispala mi je plomba od jebenog bronhija i ždera sam

slatku vunu. Od toga me zub još više zabolia.

Onda smo ja i stari išli doma jer je mater rekla ručak je u dva

i dođite da vam se ne oladi.   

1996.

U Dujmovaču na trače

Danas smo išli na tračnice u Dujmovaču.

Stavljali smo stine na njih,

gledali kako ih mrvi i gađali vlakove.

Onda smo se uvukli u tunel,

a tu je poginia od Zuje brat i on ga je vidia

i Jopa je reka da je bolje da izađemo. Tako bi.

Posli smo išli krast limenke Pepsija iz skladišta

kojima je isteka rok trajanja. Popili smo po pet svaki.

Onda je doša Domo i reka je da je Miki nastrada

kad je iša krast bakar u konoparu i da ga pukla struja

kroz bakrenu kolut koji je prenosia priko žice pod naponom.

Još nam je reka da su mu sve žile iskočile i da ga je bacilo

da bi tri metra od ograde. Doša sam doma oko pet

i desilo se ludilo : sjebali smo Tunis na rukomet. Idemo dalje!      

1996.

Penzionerske oklade

Danas sam se cili dan smija jednoj priči u sebi.

Čua sam da su penzioneri u onoj baraci od birtije

sklopili oklade o dužini kuraca i da će pobjednik

dobit po tri kištre vinčine. Stavili su kite

na konobarovu tacnu i urizali nožem dokle koja ide.

Onda sam samog sebe pita zašto stariji za sebe

govore da su pametni i od iskustva.

I da li ja moram slušati ovakve ljude

ako mi nešto zapovjede?  

1996.

Preko odmora

Danas smo ja i Jure išli do mene priko odmora.

Sasuli smo u sebe da bi četri deca višnjevače

i ulili rakije u Isostar bocu.

To smo onda trusili na satu biologije

a Alebija je otela Bobi neku erotiku ispod klupe

i mi smo rekli da pijemo vodu jer je ka ono vruče.

Doša sam doma cili zamantan

mater me pitala : šta je to tebi cili si ublidia

reka sam da san se preždera čevapa u Neslanovcu

i da idem sad poč leč.         

1996.

Lucin rođendan

Danas je bilo zakon na derneku.

Bia je Luci rođendan i pozvala je pun kurac raje.

Prvo smo upalili pornjavu i drkali na to

i ženske su se smijale našim kurcima

kad su ih usporedili s onim crnjom šta ima

da bi po metra od kurčine. Onda smo im rekli

oče li se koja jebat ali nijedna nije dala pa smo ih

drpali za sise i guzice. I žvalili smo se s njima.

Posli smo se ulili votke đusa,

raspalili Šabana Šauliča da svi čuju u kvartu

a onda je doša njen susid s pištoljem

i reka : Gasite to srpsko govno ili pucam!

Uvalili smo mu pivu u ruku, da se smiri. Ode on.

Na kraju večeri sve je bilo pobljuvano

i onda joj je mater došla s noćne smjene

i sve nas poslala u pizdu materinu i da idemo leč

i da je umorna. Sedam je uri, odjebite djeco!

I opalila je Luci peščurinu da je sve zazvonilo.       

1997.

Aneta iz Zlina

Danas je prvi dan da smo se upoznali sa strankinjama.

Nije ih uopče bilo sve ove godine.

Dvi su iz Praga, jedna iz Zlina

i sve tri imaju sise za popizdit

i izgledaju bolje i lipše od ovih naših špiljarki.

Dogovorili smo se za večeras da idemo pit

pelinkovca i rakije, a onda na narodnjake uživo

u Genschera. Popušili smo đoku s njima,

skakali u more ka budaletine i pocrvenili ka rakovi.

Posli smo išli nešto izist da ne pijemo na prazno.

Idem sad u WC nasrat Bruta i Ralona, i obrijat se,

idem se otuširat da ne smrdim od soli i znoja

i ako bude sriče, a valjda če bit

uvatit ću večeras onu Anetu iz Zlina.         

1997.

Redaljka u bivšoj pekari

Danas su me zvali da idemo do bivše pekare.

Neke dvi ženske su se nalizale pivčine

i daju da se na njima čini redalica

i bolje je da se požurimo dok još nije gužva.

Otiša sam s njima,

vidia sam samo guzice od tih ženskih

na pekarskom pultu. I boce pod nogama

likova koji su ih jebali.

Zgadila mi se cila scena, a to ne smiš kazat

jer će ti onda prilipit da si peder.    

1997.

Silvija iz Željezovica

Danas mi je bilo ludilo sa Silvijom iz Željezovica,

a to je negdi u Slovačkoj, nemam pojma.

Prvo smo išli s Mujinim kadetom

gledati požar kod Žednog.

Onda nas je on odbacia do plaže

tu smo malo pričali na mote jer se ne razumimo

štipa sam je malo za bedra i rekla mi je si strelenji

onda smo se malo povatali u moru, žvalili iza gumenjaka.

Bilo mi je super kako njeno tijelo klizi kroz ruke

i posli smo se opružili na pijesku i pustili

sunce da nas cipa u glavu sve do večeri.                                                    1997.

Jehovine svjedokinje

Danas su došle Jehovine svjedokinje susidu na vrata.

Virio sam kroz špijunku i mislio – bit će svađe.

Dvije mlade žene su ga uvjeravale u nešto,

on je pomicao tanke brčiće ka Clark Gable

( mater me tirala da gledam s njom Zamelo s vjetrom,

pa znam o ćemu govorim!)

i gledao im je u sise i kazao da su lijepe.

One su se onda skupile i otišle ča.

Lice jedne od njih mi se izobličilo kroz špijunku,

bilo je baš opako blizu i bilo je to tužno lice.

Onda se susid nasmijao i zalupio vratima. 

1997.

Zadnji dan osmašima

Danas je osmašima bia zadnji dan škole.

Razbili su dvadesetak stakala, pritukli podvornika,

bacali stine na zbornicu i mislili peč janjce

prid ulazom škole. Napisali par grafita :

Križa sveži rep ( on je ćelav profesor tjelesnog )

Diša, pošto Levis 501 ( sadašnji ravnatelj je prije

švercao rebatinke učenicima za vrijeme nastave)

Ko rano rani zajeba je pivca

i Srbe na vrbe

i nešto da je i Isus bia stolar, ne sićam se.

Onda je Kuro pljunia pedagogicu u čunku

i reka joj da je stara partizanuša i komesar

i svi su otišli pit i duvat

i cilu ih se noć čulo kako urlaju.

1997.

Ponovno u Čapljini

Danas sam opet bio u Čapljini nakon devet godina.

Baš se sve prominilo nagore i nema više sijena

u koje sam se prošli put baca s tri metra

nema ni voča nema povrča a i kuču im je striša mig

u preletu. Sad proviruju neke trske iz plafona.

Onda smo opet bili u Grabovine,

sve je bilo puno stina i blavora, a za brdo preko puta

rekli su mi da na deseti travnja pale bačve po brdu

u obliku slova U i da onda po cilu noč gore

i da je ludilo prizor.

I rekli su mi da smo mi ustaška obitelj i da je zato didi

zaklalo oca na njegove oči. Ali da smo ipak više mi belaja

napravili srbima. Rekli su mi znaš li onu pismu di se piva

u Čapljini klaonica bila. Reka sam znam, to piva Tomičić

a onda su oni meni rekli da mi je taj čovik šta je kla srbe

u rodu, zove se Franjo Vego i tri tisuće ih je posla u Neretvu.

Onda je stari dida Jozo reka istina je on bi zakla čovika,

poliza bajunet i onda ga nogom gurnia u riku

i nije bira je li dite, žena, starac ili odraslo muško.

Reka je bia sam dite ali se dobro sićam toga.

I reka je drža ti je taj Franjo cilu Čapljinu, on i brača mu

i zato su ti oca tili slat u kažnjeničku bojnu na Kosovo,

zbog prezimena. Onda se baba ubacila i rekla tako je

ali ja sam našla vezu u Bosni pa mi je sin završia u Rajlovac

i tamo mu je bilo puno bolje.           

1998.

Vrh Desa

Danas smo išli ja i Jopa pušit na vrh Desa.

Uzeli smo dva paka Kolumba da se ima,

onda smo dimili i gledali u zgrade

i igrali na slije. Diga sam mu Hagija, Stoičkova

i onu rugobu od Trifona Ivanova, a on meni

Mihajlova i Piksija Stojkovića.

Posli nam je bilo zlo od cigara

i jedva smo se skalali sa krova.

Onda smo išli u novi logor, a zakon je sklepan

i tu je Kaća pržila kumpire na vatri

i sve smo to izili i izrigali

jer su pocrnili od one gareži a pekla ih je na vatri

šta ju je potpalila s nekom plastikom.

Onda smo malo drpali Kaću i pošli doma.

Čua sam kako viču na Jopu,

a mater je i na mene vikala

i rekla da smrdim po duvanu

i da di sam se ja to skita cilo ovo vrime.

Nisam ni domači stiga napisat ali baš me boli kurac.

Ionako uvik prepisujem.           

1998.

Sportom protiv droge

Danas smo igrali na nogometnom turniru,

bila je neka šema sportom protiv droge.

Prozvali smo se Pećinari, a u našoj skupini

bili su još OVK i Šiptarski orlovi.

Svi sad daju imena po nečem albanskom

jer svi navijamo za Šiptare i da izjebu Srbima

mrtvu mater na Kosovu.

Jedino srpsko ime uzele su Stomaklije

ali je njih sjebala Rudnik Trepča s 3 : 1.

Popušili smo nabrzinu i od Orlova i OVK,

otišli iza igrališta zapalit cigaret

a tu je neki lik u majici “Sportom protiv droge” piskuta:

triba li išta momci? Bomboni, dim, dop?                                                   1998.

Rekord u lokanju

Danas sam oboria rekord u lokanju.

Popia sam osam deci kruškovca, dva deca rakije,

3 deca Skenderbega, litar Vickovog vina i litar pive.

Onda sam posli nekog vrimena osjetia da propadam u zemlju

i da se nikada više neču mog dignit i da ču umrit.

Osjetia sam da mi je i mozak ka zemlja.

Kreljo i Tomo su me nosili do doma,

baba je otvorila vrata i rekla sine šta to učini od sebe

ja sam rekao baba daj lavor i izriga se po sebi.

Onda mi je cilu noć pravila neke čajeve,

prid jutro mi je bilo bolje i dogovorili smo se

da ona ocu neće ništa reč za ovo.

Sklopili smo tajnu i baba se smijala

rekla je oduzeo si mi pet godina života

i mislila sam da su neke droge

i šta ločete tako mladi kad ne znate pit.   

1998.

Na balote

Danas nisam ima šta radit i bilo je dosadno.

Otiša sam na balotanu i gleda starudiju kako igra.

Bacali su buline i balote,

sidili na kištrama i lokali pivo,

a dvojica su se i potukla zbog nekih para.

Onda mi je sve to postalo u kurcu

i iša sam doma nešto poist.   

1998.

Ludi Mula

Danas sam prvi put vidio ratnog zločinca.

Vozili smo se u autu i na čoši

skoro mu pogazili nečakinje polegle na asfaltu.

On reče nije to ništa, niste vi krivi

i dajte mi malo te rakije da zalijem.

Onda smo popili i smotali đoks,

nečakinje su nekuda pobjegle a on nam predloži

da uzmemo koju i iživimo se malo

jest im 12 al ako možete vi mogu i one.

Onda je počeo pričati o ratu, razmaknuo košulju,

i vidio se ožiljak od ramena do ramena,

mostarski snajper reče i pokrije brazgotinu.

Dalje je zaverglao da je nekog tipa zakopa u zemlju,

polia nečim i pustia neke živine da mu jedu lice

i da vidiš kako lice bubri, pa upada, pa nestaje,

da vidiš kako mu oči kljuve i jebali smo im mater

taj dan, baš smo jebali. Ja mu pogledam u oči i vidim

istinu govori. Ja luđih očiju ne vidjeh u životu.

Reče da ga zovu Ludi Mula i da ćemo se vidjeti

ovih dana, da smotamo još kojeg i da nam rješi

nečakinje. Mi smo upali u Renaulta 19, kažemo,

moramo iči dalje i vidimo se. Zašlajfali smo za pozdrav.

I onda mi se činilo da sam sanjao ovaj susret.                                             1998.

Ekskurzija

Danas smo išli na ekskurziju u Trakošćan.

Odmah po dolasku ulismo se pive i votke juica,

raspalili Draganu Mirković i počeli vatat ženske

za sise. Neki su posli  bljuvali u busu,

išli smo do Zagreba.

Tamo smo gledali živine u Maksimiru,

razvili Hajdukove šalove da podjebajemo

i onda smo išli na trg, slikali se ispod konja Jelačića

i poslije sam išao kupiti kazetu od Mate Bulića,

jer susidi kat iznad nas stalno derneče na njega

i meni se ta muzika sviđa.

Treštala mi je soba cilu noć, išli smo Ivanu-pacovu

zalipit facu kaladontom

i pišali s balkona

i zvali ženske u sobu da imamo šta za drpat i žvalit.                                    1999.

Neću nijednu grupu

Danas sam napravio eksperiment.

Otišao sam u birtijetinu di se skupljaju metalci,

uvalio dvi kune u jukebox i pustio

„Nasred sela čađava mehana“.

Svi su me gledali ko da će me ubit,

dovršio sam pivo, izašao.

Poslije otiđoh u jednu cajkašku rupčagu

i raspalih „Welcome to the jungle“

i rekoše mi: koji je tebi kurac sine da to puštaš?

I onda rekoh sam sebi neka se jebu svi odreda

i cajkaši, i metalci, i pankeri, i alternativa

i četnici, i ustaše, i partizani

i hadeze i esdepe i sve proklete stranke ovog svita

jer su svi ista isključiva govna

i čim vide nešto drugačije odmah seru po tome.

Uspio mi je pokus i kazah sam u sebi

nikada dio nikakve grupe

i nabijem vas sve na kurac, da znate!

1999.